Inovacije

Šta bankari da traže od Deda Mraza

4.01.2019

Zoran Stanojević Urednik, Radio televizija Srbije

Kada je Nil Armstrong napravio prvi korak po površini Meseca prognozeri su čvrsto verovali da će pola veka kasnije Zemljin satelit biti kolonizovan, a putovanja do tamo redovna poput interkontinentalnih letova.

S druge strane, niko nije predviđao da ćemo kompjutere jače od NASA-inih tada, danas nositi u džepu.

Ipak, kraj godine ili početak sledeće čoveka tera da se okuša u predviđanju onoga “što nas čeka” iz iskonske potrebe da zadovolji svoju sujetu.

Dakle, kakva bi mogla da bude 2019. godina za bankarski sektor u svetu i u Srbiji, tačnije u oblasti fintek industrije?

 Prognozeri u svetu slažu se oko nekoliko stvari.

Narednu godinu obeležiće intenzivniji ulazak veštačke inteligencije u finansijski svet, mobilna plaćanja trebalo bi da postanu nova norma, sve više poslova obavljaće roboti odnosno softverski botovi, poslovanje će se bazirati na blokčejnu uključujući tu sve moguće ugovore a ne samo finansijske transakcije, mere bezbednosti će biti podignute na još viši nivo uz pojednostavljivanje za krajnjeg korisnika.

Spore se oko regulacije odnosno deregulacije, jer neki veruju da će finansijskim uslugama moći da se bavi svako, dok drugi očekuju da se uvedu stroža pravila kako bi se zaveo red i sprečile prevare.

Evo skromne prognoze za Srbiju, uzimajući u obzir šta se može postići za godinu dana.

Prvi zadatak je podizanje poverenja u elektronsko, a naročito mobilno bankarstvo.

Iako se ta oblast brzo razvija i u Srbiji i dalje je daleko od SAD i Zapada koliko i Mesec, a od Kine koliko i Mars. Uveravanje korisnika bankarskih usluga da je plaćanje kompjuterom ili mobilnim telefonom savršeno bezbedno i lako biće jedan od glavnih poslova banaka u 2019. godini.

To znači, između ostalog, uvođenje biometrije kao jednog od načina prepoznavanja korisnika, odnosno obezbeđenja.

Zapravo je “finansijska inkluzija” hit temin u svetu, a podrazumeva uključenje u moderno bankarstvo svih onih koji trenutno zbog godina ili obrazovanja stoje po strani.

Tek onda  bankari u Srbiji mogu da se nadaju ostvarenju drugog važnog trenda, mobilnog bankarstva. U 2019. očekujmo da mobilna plaćanja uđu u, recimo, taksije i restorane, a odmah potom sledele bi pijaca i trafike. Posle toga nema nazad, ko se navikne da plaća telefonom teško će se vratiti na karticu, o kešu da ne govorimo.

Treći svetski trend koji bi mogao da uzme maha u Srbiji su instant to jest brza plaćanja, nešto što je već dobilo temelj u 2018. odlukama NBS, dok bi u 2019. moglo da se omasovi.

Ovo su dostižni ciljevi, ali skrenimo pažnju na nekoliko svetskih trendova koji bi mogli da se ostvare u narednoj godini, ako bude dobre volje.

Predviđa se da će finansijske institucije ne samo usisati ili podržavati dobre startapove već da će osnivati sopstvena odeljenja za razvoj finteka.

To se naročito odnosi na blokčejn rešenja jer je nepodeljeno mišljenje da je to model poslovanja u budućnosti, samo se još traži pravac. Jer nije lako investirati u nešto što troši, a ne garantuje rezultate. Jedino neprijatnije je gledati kako se konkurenciji isplatila hrabrost.

Automatizacija procesa je sledeća velika stvar

Odnosno prepuštanje mnogih predvidivih poslova kompjuterima, kako bi se ljudi koristili kreativnije.

U svetu se očekuje da će uskoro, možda već u 2019. korisnik većinu svojih nedoumica rešavati u komunikaciji sa mašinom, kao što je pre tridesetak godina deo šalterskog posla preuzeo bankomat.

Mašine odnosno algoritmi savetovaće oko kredita i štednje, velika su očekivanja od njihove sposobnosti da uče i prilagođavaju se svakom klijentu.

I da budu uvek na raspolaganju, nezavisno od radnog vremena.

Konačno, jeftino odnosno “low cost” bankarstvo kojim mogu da se bave svi, a ne samo banke, moglo bi da dovede do sličnih rešenja koja su primenjena u aero transportu.

Kada su im loukost kompanije postale ozbiljna konkurencija velike avio kompanije počele su da osnivaju sopstvene “jeftinije” verzije.

Kao i kod avio prevoza i u finansijskom svetu očekuje se bum “digitalnih” banaka koje nemaju zgrade, postoje samo u kompjuteru, a šalteri su im mobilni telefoni.

S tim da im je obim usluga ograničen, metaforički rečeno ne upliću se u dugolinijske letove i nemaju biznis klasu, što bi u bankarskom svetu moglo da se prevede na ozbiljnije kredite i finansiranje poslovanja.

Ali je idealno za mlade.

Što otvara najozbiljnije pitanje za 2019. i u Srbiji i u svetu, a to je kako tretirati đake koji imaju sredstvo za plaćanje (mobilni telefon), spremni su da ga koriste, ali na to zakonski nemaju pravo jer su maloletni?

Možda se tu radi o neznatnom obimu (užina, prevoz), ali mnogo je važnije to što se u tom uzrastu stvaraju navike i modeluje ponašanje budućeg ozbiljnog korisnika.

Ko to potceni neće morati da čeka pola veka da se uveri da je pogrešio.