Ja, digitalan

Author
Zoran Stanojević Urednik, Radio televizija Srbije

Može li jedna mala vežba? Znate li gde ste bili, recimo, 10. avgusta ove godine oko podneva? Zvuči kao policijsko ispitivanje, zapravo bi moglo to i da bude. Da me je neko ovo pitao negde devedesetih dobro bih se preznojio da mu dam neki, otprilike, odgovor.

A danas, ništa lakše. Pogledam sms poruke od tog datuma i vremena, ukrstim sa vajberom, votsapom i imejlom, proverim fotografije u telefonu i na instagramu, elektronski kalendar, otvorim portal svoje banke da pogledam da li sam i šta trošio, tviter, fejsbuk. I mogu da vam pričam o tom danu do detalja. Pritom sam koristio samo informacije koje su mi svakoga trenutka na raspolaganju, nisam ni probao da od mobilnog operatera zatražim precizne podatke o mom kretanju na osnovu prijavljivanja po baznim stanicama. Pa da onda jurim kamere koje su mogle da me snime i napravim totalnu rekonstrukciju bilo kog sata mog života samo na osnovu digitalnih mrvica koje sam posejao za sobom.

Ali, ako me pitate da li mislim da sam digitalizovan, oklevaću da odgovorim potvrdno. Jer pogrešno verujem da moje nerazumevanje većine ovih procesa koji prate moj život ima veze sa time što sam raznim uređajima i servisima koje koristim omogućio da me digitalno ovekoveče.

Kakva je korist od toga osim što je zabavno ili zastrašujuće, kako se već ko prema ovim činjenicama odnosi? Pa i šteta može da bude neka korist, rekao bih, ako se iz nje nešto nauči. U mom slučaju me je baš snimak jedne kamere, na žalost policijske, poterao da analiziram svoje kretanje to jest vožnju tog avgustovskog dana sve u nadi da ću naći neki argument u svoju odbranu. Umesto toga pronašao sam samo dodatne digitalne dokaze protiv sebe i otrčao da platim kaznu u roku zvanom „pola ti se prašta“.

Možda se ne osećamo digitalizovanima, ali to jesmo. Pitanje je samo umemo li to da upotrebimo kako treba. Recimo, upravo sam pogledao video u kome naučnik koji je izumeo kameru za mobilni telefon objašnjava kako da upotrebimo informacije o spavanju. Moj pametni telefon takođe spava kada i ja, odnosno postoje aplikacije koje prate našu interakciju (broji mi i korake) i beleže vreme za koje se pretpostavlja da spavam(o). Ako bih podatke o spavanju ukrstio sa svojim uspesima i neuspesima u životu možda bih zaključio kada treba nekih poslova da se prihvatam, a kada da ih izbegavam. Ili kada treba da odem u krevet i koliko dugo da spavam da bih sutradan dao najbolje od sebe, kao što taj naučnik predviđa (inače, zove se Filip Kan i vodi Fullpower Technologies).

Hajde da sada napravimo jedan korak dalje, da sebe posmatram kao preduzeće. Digitalizacija mi omogućuje da beležim svoje ponašanje kako bih mogao da ga analiziram i korigujem ono što ne valja. Ako unosim podatke o unosu kalorija, vrsti, vremenu, vremenskim intervalima između obroka, moći ću da dobijem optimalne preporuke koliko treba da se krećem, vežbam ili da se od toga prištedim. Ako treba da idem na važan poslovni razgovor kakva treba da mi bude fizička i psihička priprema. To ne mora da bude život koji se vrti oko softvera odnosno smartfona koji mu komanduje. Ali, dovoljno je da tu tehnologiju konsultujem kako bih video kako je procenjena moja trenutna sposobnost, kao što proveravam stanje baterije na telefonu. I da tome prilagodim svoj nastup, da mogu da pretpostavim da li će mi nešto biti napornije nego inače ili bi trebalo da mi ide lako. Naravno, takvu procenu je moguće napraviti i „iz stomaka“, ali pokazalo se da stomak ume da zavara dok su digitalni podaci prilično tvrdoglavi.

Može li se onda isti ovaj princip primeniti i na moje stvarno preduzeće?

Naravno da može, uz manje korekcije ili dopune. Jer svaka poslovna aktivnost danas takođe ostavlja neki digitalni trag. Samo je pitanje da li su vam ti tragovi na raspolaganju ili ih prepuštate drugima da ih analiziraju i na tome prave dodatnu vrednost.

Ako plaćate preko računa, vodite knjigovodstvo elektronski, isto tako izdajete fakture bez obzira što ih istovremeno štampate (jer tako zakon nalaže), ako beležite u nekom računaru šta je u firmu ušlo, a šta je izašlo onda ste prilično nalik na digitalnog sebe sa početka ovog teksta. Vaše poslovanje se već prilično digitalizovalo, takoreći samo od sebe i samo je pitanje umete li vi iz tih podataka da izvučete korisne informacije bilo da se radi o ličnom zdravlju ili zdravlju vašeg posla.

A ako smo već u digitalnoj ekonomiji onda moramo da razumemo da je analogno ponašanje priličan luksuz. I da se u bogatom svetu posluje bez papira ne zato što im je papir skup već zato što im je preskup i prespor proces koji zahteva papire i pečate.

O ovoj temi razgovarao sam sa učesnicima bančinog kluba na Elektronskom fakultetu u Nišu 17. novembra 2017. I evo šta sam saznao. Direktor Jasmila Milan Lončarević sebe ne smatra digitalizovanim, ali mu to ne smeta da svoj radni proces (prave veš, Extreme Intimo) od proizvodnje do prodaje potpuno digitalizuju. To ne menja način na koji se neki komad garderobe prošiva, ali omogućuje da sve bude optimalnije, a to znači efikasnije i profitabilnije. A profit je argument s kojim se teško polemiše.

S druge strane Bojan Leković, osnivač sajta Kupujem Prodajem, od samog starta radi kao digitalna platforma i ne poznaje analogne procese (osim onih koje diktira administracija). Ali ni njemu to ne smeta da godišnje posreduje u prodaji više od pet hiljada traktora. Koja se obavlja na internetu, potpuno digitalno. A ima li analognije stvari od poljoprivrede?

Sve se može digitalizovati ukoliko za to imamo volje i svesti, budući da pomenuta prodaja traktora i veša pokazuje da potreba postoji. Mada to ne ide lako. Koliko god da ste digitalizovali svoje poslovanje u Srbiji će vam u nekom trentuku zatrebati neki papir, potvrda ili račun, šta god. Koji ćete po zakonu morati da čuvate deset godina. A to zahteva prostor, obezbeđenje i svašta još što pravi dodatne troškove umanjujući prednosti i uštede koje ste stekli digitalizacijom. Analogni ljudi daće vam sto argumenata zašto je digitalni zapis nesiguran. Ali ni taj trošak ne bi bio nepodnošljiv kada ne bi dodatno i nepotrebno usporavao poslovanje terajući vas da čekate danima ili satima da se reši (proknjiži) nešto što se može završiti u milisekundi. Kada se ta kočnica pobedi brzine digitalnog i analognog poslovanja biće neuporedive, otprilike kao slanje razglednice s mora i sms-a.

Postoji još jedan digitalno-analogni paradoks, a to je verovanje da će digitalizacija i robotizacija ukinuti potrebu za ljudskim radom. Ne znam za vas, ali ja otkako koristim digitalne uređaje i kompjutere (od automobila do frižidera) imam sve manje slobodnog vremena iako me mašine odmenjuju u mnogim poslovima.

Ako već tvrdimo da je digitalizacija neizbežna, red je da se navedu i kontraindikacije.

0 komentara
Author
Zoran Stanojević Urednik, Radio televizija Srbije

U nedeljniku Vreme godinama piše kolumnu o internetu pod nazivom „Navigator“. Radio je kao reporter za BBC u Beogradu i Londonu i bio dopisnik MSNBC. Dugogodišnji urednik u Radio televiziji Srbije.

Vrati se gore